Postajemo li popularni?

Dakle, može da se desi greška, pa da je odgovor na ovo pitanje zaista potvrdno. Neverovatno! Krećem danas oko 12 časova sa kolegom na pauzu ne bismo li zasitili naše stomake koji su počeli da vrište kako bi ih napunili ugljenim hidratima. I pređem ulicu, videvši drugaricu iz srednje škole, Tijanu Ivković, sa još nekom devojkom, njenom drugaricom... pošto slabo pamtim imena, skoro kao pile, naravno - ne sećam se imena dotične. Kolega je malo odmakao, čačkavši mobilni telefon, preokupiran svojim lepim problemima. I Tijana uzme da me upoznaje sa drugaricom...

"E, ovo ti je buduća filmska zvezda, samo da znaš!". Ja se nađem u čudu, ma kakvi bre - zabezeknem se! Prvo: ovo je prvi put nakon dve projekcije da me je neko zaustavio na ulici i pohvalio mene lično kao glumca (haha). Drugo: još i da me je predstavio drugoj osobi kao "buduću filmsku zvezdu". Ja se osećam totalno obično, kao sasvim običan momak, gluma mi nije prva stvar u životu niti će ikada biti. Možda imam neku sitnicu koja čini da mogu lako da se unesem u neku ulogu i uradim što Beat od mene traži, ali glumac - sigurno nisam. A popularan? Još manje!

Ali začudilo me je da me neko tako predstavlja. Jes, jes, svi su imali dobre kritike na film, pa i meni se dopao (iako sam samom sebi najveći kritičar), ali da sam neka zvezda... pff..

Pre bih rekao rekao da sam neki puvanjak glaksijske prašine kroz koji niko neće proći. Zvezda? Jok.