Goxxy's thoughts on 15MP projects

Bad Day: Finito

2005-12-20T13:26:00.000+01:00

Gotovo je sa filmom Bad Day. Mislim, nije jadničak crknuo ili otegnuo papke (kada malo bolje razmislim, to ni ne može da uradi jer je jel'te - film, a ne živo biće), već jednostavno sada samog sebe održava. Mislim, sada samog sebe gura i nakon dve projekcije, koliko je i PIST imao startuje pretposlednji stadijum kakvi naši filmovi izgleda imaju. Odnosno - planiranje, snimanje, montaža, lickanje, projekcije, kreiranje DVD-a i napokon - arhiviranje.

Trenutno se radi na DVD-u ovog filma i nadam se da će neke stvari biti malo bolje sređene nego što je bilo na projekcijama. Za početak - film o filmu, gde smo se Peđa i ja jako slabo čuli i uopšte nisam razaznao šta sam ja govorio, a kamoli on. Na meni ostaje da sredim cover i da to kada bude gotovo počne da se štanca. Rezultat ćemo još videti. Ali je zasigurno da jedva čekam da svoj primerak dodam strogo čuvanoj i nikome iznajmljivanoj kolekciji 15MP filmova :)

A šta će biti do Čudovišta iz Tamiša, ne znam. Odnosno, ne znam kada će ta ideja početi da se zaista razrađuje i materijalizuje. Scenario se tek sklapa. Očekujem zato malo smrzavanje ovog bloga, baš onakvo kakvo je zima prouzrokovala prirodi. A otopljenje, početkom naredne godine najverovanije. Stoga - do narednog čitanja, doviđenja :)

Bad Day: Projekcija za projekcijom

2005-12-08T10:34:00.000+01:00

U petak smo izuzetno uspešno uspeli da izvedemo premijeru. Vrlo uspešno. Toliko uspešno da smo supeli da smestimo oko 350-400 ljudi u salu koja prima 250 :) Hehe, eto GSP teorija je i ovde uspešno demonstrirana. Inače, ne bi nešto moglo da se desi a da nisam nezadovoljan nečim. Ok, bilo je mnogo ljudi, došlo i videlo film - prezadovoljan sam. Aplaudirali su na skoro sve fore koje smo smislili - super. Čak smo i kokice napravili da malo namaknemo para za plaćanje hostinga za sajt, jedva se pola prodalo - nije super. To mi je najžalije, što se možda u tom momentu pokazalo da su neki ljudi došli ne da bi nam pomogli i pogledali film, već zato što je projekcija besplatna. A neophodne su nam pare za sajt, zaista neophodne... No nema veze, valjda ćemo se nekako snaći...

Nažalost, nisam imao onaj divan osećaj kao ranije, kao kada smo prvi put gledali PIST. Možda zato što sam bio u prvom redu, a ne u poslednjem, možda zato što mi je sve bilo preglasno a ne umereno, možda zato što nisam bio skroz zdrav, zato što je bilo previše ljudi, što su moji roditelji bili na premijeri... Ne znam, uglavnom onaj divan osećaj nije bio tu. Na momenat sam ga osetio, ali - bio i otišao...

Žurka je protekla skroz ok. Muzika iz filma, lepo zezanje, sa društvom, devojkom i svim ljudima koji su bili tu. Obećavajuće priče u koje verujemo i nadamo se da će se obistiniti, proticale su od jednog čoveka do drugog, držeći nas u nedoumici "da li ćemo jednoga dana zaista zaraditi snimanjem filmova". Jedva sam izdržao u zadimljenom prostoru i oko 1 sat zapalio kući...

Sutra je druga projekcija. Planira se i prikazivanje filma o filmu. Koji uzgred još nije ni snimljen, a kamoli sklopljen :) Malo sam nervozniji oko svega ovoga, valjda zato što imam dosta obaveza pa ne stižem sve da odradim kako valja. Ustvari, ne stižem sve da odradim - tačka :) Biće vremena. Uspeha već ima, pa biće i vremena nadam se...

Bad Day: One week to go

2005-11-25T09:15:00.000+01:00

Koliko ja percipiram stvari oko sebe, u samom pravljenju filma Bad Day a naročito u post-produkcionoj fazi, veći deo ekipe 15 Minutes Pictures ne oseća toliko pritisak kao kod prethodnog filma. Oko PIST-a smo se zaista poprilično pomučili i dali i poslednji atom snage kako bi film i premijera bili gotovi na vreme. Film je bio sklopljen u 20:45, kada smo Beat i ja mojim kolima jurili do bioskopske sale ne bi li stigli pre ulaska raje u salu. Ovoga puta (iako u nekim stvarima viiiidno neorganizovani) uspeli smo da damo svoj maksimum i da veliki broj obaveza završimo pre nego što smo znali kada će tačno i gde biti premijera filma. Dobro, dan se znao (2. decembar), ali vreme i mesto... joks! Sada je poznato - kao i prošli put, staro mesto, staro vreme. Bioskopska sala MZ Gornji Grad, na Kotežu 1, 2. decembar u 21 čas. Svi ste dobrodošli!

Poenta ovog uvoda je da smo u nekim oblastima stasali. Posteri su spremni i priprema je urađena (možete ga videti sa vaše leve strane), kao i flyeri, a ako nas Fortuna obasja - možda dobijemo kese za kokice i majce. Da li verujete?!?! Majce! Oh, Fortuno, Boginjo naša, pogledaj na nas jadnike i podari nam snagu i volju da ovo privedemo kvalitetno do kraja!

DVD cover bih danas ako stignem (obaveze oko kola - OPET!) trebao da započnem. Imam već pregršt ideja kako kvalitetno odraditi stranicu i zadnji deo omota. Već me je Beat naterao da na naslovnoj strani ide isto što i na posteru - Žiki i logo filma, ništa više. A da sa ostalim mogu eksperimentisati. Nisam se izborio ni za logotip 15MP, a još manje za DVD logo... Žao mi je, naročito za 15MP logo. Toliko je dobar, da je mogao makar jako mali da se uglavi na prednjoj strani covera.

Ali, glavnu stvar sam zaboravio. Pa, da se osvrnem na naslov! Još jedna nedelja do kraja iščekivanja i do onog trenutka kada ćemo čuti reakcije publike na naš najnoviji film. Beat je lepo rekao - "Ako se ne budu smejali, ja ću prvi da pobegnem iz bioskopa!" Siguran sam da će se smejati, i to vrlo dobro znam na koju scenu će se prvi put smejati. Već i znam par highlighta koji su ključni za film i za dobar užitak. Ako i publika ponese paradajz i jaja, verovatno će nas častiti pravim omletom, sa salatom, a ne onim omletom-u-glavu.

Još samo nedelju dana. Jedva čekam... i ne mogu da izdržim da vidim promo materijal, film makar skoro ceo sklopljen i da ponovo osetim taj užitak i to zadovoljstvo kada publika istinski uživa gledajući nešto u čemu sam učestvovao da se napravi. Can't wait!

Bad Day: Sneak up preview

2005-11-11T10:14:00.000+01:00

Hahahahahahahaaaaaa!!! Jaoj, ne mogu da verujem kako smo se juče valjali od smeha dok smo gledali preliminarno montirani (Vegasov još uvek neižvakan) materijal. Užas, užas, užas, strahota i grohotan smeh! Ima dobrih fora, jako su mi se dopale, naravno imam i par primedbi ponajviše na svoju glumu koja u određenim momentima skače sa "brilliant" na "poor & pitiful". Srećom, to je još uvek preliminarni materijal pa se može desiti da se ti loši kadrovi izbace u konačnoj verziji.

Ostali članovi 15MP su takođe u nekim momentima zaista briljirali. Moj Kum je u prvoj sceni u kojoj se pojavljuje, kao i u par scena posle zaista vrhunski odradio posao. Kada se samo setim, koliko je teško bilo naterati ga da odglumi... Joj... Dok ne popizdi i dok se ne smori (kada kap prelije čašu), e tek onda da sve od sebe kako bi nas "skinuo sa vrata već jednom". Maki i Beat su takođe neverovatno dobro odradili svoj posao, jedino mi je žao što je tu glas koji je odličan i prirodan jako loše snimljen. Peđa takođe. Kao kelner u kafiću Poco Loco, odradio je posao maestralno. Ne znam šta više reći. Bad Day nadmašuje PIST u mnogo toga. Po broju kamera, kvalitetu snimka, kadriranju (mnooogo manje grešaka nego u prvencu), glumi (možda smo se i mi malo ušemili), ali po jednoj stvari čini mi se ne može da mu priđe. PIST je čini mi se imao kompleksniju priču, koju ne može svako da ukači, dok je Bad Day malo pitkija priča, ne lošijeg kvaliteta već jednostavno - prustupačnija širem krugu publike. To mu ne daje manju vrednost u odnosnu na PIST već se samo meni čini da je možda za pola stepenice ispod. Publika će ga, siguran sam, primiti bolje nego PIST. Tamo nisu znali šta da očekuju, bili su skeptični, sa malo predrasuda naravno, ali ovde... ovde sam siguran da će odlepiti.

Videli smo i trailer, skoro završen. Masterpiece. Još jedan od tripova koji će publiku držati u neizvesnosti do kraja filma. Ne smem da otkrivam ikakve tajne, samo ću reći da se nadam da će uskoro dotični biti okačen na sajtu za download (na sajtu koji trenutno nešto ni ne radi prim. ur.).

Eto. Toliko za sada. Jedva čekam premijeru gde će se cela ekipa ponovo okupiti i pokloniti publici.

Bad Day: Gotovo snimanje

2005-11-09T14:15:00.000+01:00

Jeste ljudi, tako je. Snimanje je skroz gotovo i napokon makar što se snimanja tiče ne moramo da brinemo i možemo koliko-toliko da se odmorimo. Kada kažem "odmorimo" u mom slučaju mislim najviše na kvazi-odmor, tj. na rad oko drugih stvari tipa fakultet, posao, kola i tome slično. Ali dobro, makar smo jednu lepu muku završili.

Doduše, ostaju sada druge stvari - montaža, eventualno dosnimavanje nekih sitnica, kao i pravljenje postera, trailera, teasera, DVD covera kao i na kraju samog DVD-a. Ali o tom - potom, pošto je sada svima iz 15MP primarno da se film završi kraja novembra kada se šalje na neko takmičenje a i pošto će premijera biti počekom decembra. Videćemo... Svejedno, očekujem zaista dosta i od ovog filma, znajući koliko se radilo. A ustvari, radilo se skoro isto koliko i za PIST, a film je dosta kraći, što govori najviše o tome koliko se nekim sitnicama posvećivala pažnja.

Crkli smo u nedelju. Ali zaista crkli. Ja sam, po običaju, zakasnio jedno sat vremena jer zaista nisam mogao da toliko rano ustanem (došao sam oko 9 umesto u 8), premoren od prethodne radne nedelje i subotnjeg izlaska u grad. A stalno i razmišljam da sam i rekao da ne mogu toliko da se posvetim Bad Day-u baš zbog obaveza oko fakulteta i tome slično, znajući da ću zaista krv da propišam u slučaju Čudovišta iz Tamiša. Snimali smo prvo u kafiću Poco Loco (blizu Coupe-a u Pančevu) a zatim u prostorijama Crvenog Krsta Pančevo. Bilo je super. Zamorno. Zabavno. Smejanja dosta, čak i previše. Uspešno snimanje na kraju smo proslavili šampanjcem koji je Beat vešto krio u svojoj torbi.

Neću više da pričam šta smo radili i kako smo snimali. Pogledajte film pa mi onda dajte komentare :)

PIST: CKM rula

2005-10-26T14:03:00.000+02:00

Presrećan sam, zaista! Teško da mogu da poverujem Beat-u i pomislim da neki naš budući film (sem naravno "Čudovišta", za koje se planira mnooogo veći budžet, više glumaca i skroz luda radnja) može da pomuti slavu PIST-a. Nije da sumnjam u naše sposobnosti, naprotiv čak. Sinoć smo Biljana, Kum i ja gledali PIST i nađem uvek po neku novu greščicu... Ali, reakcije ljudi i što je nabitnije za ceo 15MP, reakcije medija su nam jako bitne. O čemu je reč...?

Prvi komentar lokalnih "novina" - Pančevca, su me zaista razbesneli. Umesto da nas pohvale (obzirom da se ozbiljnom kinematografijom više u ovom gradu niko sem nas ne bavi), oni nam nađu manu i to neku tričavu za koju nas leeeepo iskritikuju. Dakle, iskritikuju. Da ne poveruje čovek. Davno to beše, ima Bogami, jedno par nedelja. Da bih se danas jako lepo obradovao...

CKM-u smo pre par nedelja poslali primerak PIST-a na DVD-u, čisto iz ideje "Hajde da pošaljemo, možda im se dopadne pa nas prikažu u časopisu". I nema da fali, novembarsko izdanje je osvanulo sa Poklonom meseca, tj. sa člankom posvećenom PIST-u. Za koji se lepo kaže da može da "oduva i Sreć(k)a i Ivkovu slavu jednim udarcem". Hvala lepo momci, najbolji ste, nastavićemo da cenimo vaš magazin i da se oblizujemo na devojke čije slike stavljate u časopisu.

Zato nam ostaje da se za svaki sledeći film još više potrudimo, još više damo od sebe i da pokušamo sami da pomutimo slavu našem pravom prvencu. A prilika za to će se već ukazati sa projektom na kojem trenutno (ubrzano) radimo - Bad Day / Loš Dan.

A Pančevac? Ma ko ih jebe, bre...

Bad Day: Statisti, po poslednji put...

2005-10-24T09:39:00.000+02:00

...i jedan nesporazum sa ostatkom tima. Mrzim lošu organizaciju a još više mrzim kada osećam posledice takve loše organizuacije. Ako ćemo iskreno, volim da mi je život organizovan, ali isto tako volim i spontanost, nešto novo sa vremena na vreme.

Subota, 22. oktobar, snimanje za koje se znalo već nedelju dana (us poznati uslov - ako nas vreme posluži) a koje mi je javljeno u 21h. Ok, nije problem. Doći ću. Došao sam, snimanje je odlično prošlo, zaista. Sve što smo snimali je bilo izvrsno odrađeno, momci su se zaista uneli u glumu (psovanje tipa: "Stani ćelavi!", "Drži ga!", "Čekaj da te uhvatimo ćelavi, mamu li ti...!") a što je najbolje, toliko su se lomatali preko svega i svačega i njima je bilo zabavno. Ja sam se malo umorio, pošto je mnogo dosadnije samo fotografisati ili upravljati masom ljudi nego glumiti. Valjda vreme dosta sporije teče, pa se osetiš usporen u svemu tome...

Jako me je izneviralo što su Živana morali da izvlače sa posla (pobegao čovek, pa kud puklo) da bi snimao film. Eeeej, bre... Nema smisla. Znam da ja lično na tako nešto ne bih pristao nikada. Obaveze za taj dan bile su: obezbeđivanje bicikla za statiste, fotografisanje, vožnja kombija sa kranom (kakav dobar osećaj!) i narravno pospremanje za rajom. Dan sam završio pakovanjem kombija i opreme u njega, i napustio ekipu jedno 10ak minuta pre završetka snimanja (ostavivši Žiku da čuva kombi) zbog određenih problema u kući. Jeb'ga.

Nedelju sam nekako želeo da izbegnem, jer sam zaista bio umoran. A i želeo sam da se posvetim kolima, promenim antifriz (vreme mu je). Dogovorio sam sa Biljanom snimanje u njenoj sobi oko 13h, a obzirom da nije bilo nešto sunčano vreme, dao sam se na posao oko kola. Obezbedio sam im prostor, nisam mislio da trebam da prisustvujem snimanju, jer imaju zaista dosta ljudi na raspolaganju. I onda me Kum zove i prigovara što čeprkam oko kola, jer im trebaju za snimanje. E, pa gospodo draga, niste me obavestili, niti sam znao da vam treba auto. Pretpostavke kod mene ne važe. Tako da, što se nedelje tiče - možete da se ljutiti ako želite koliko hoćete, mene ne dotiče. Neću da loša organizacija utiče na mene. Ako želite dobru organizaciju - eto vam koordinatora. I organizatora.

Toliko za sada. Šta će biti sledeće - videćemo, baš me interesuje koju ćemo sledeću scenu snimati :)

Bad Day: Jedna subota, druga subota

2005-10-19T12:42:00.000+02:00

U subotu, to beše 15. oktobar, snimali smo jednu od statistima najzanimljivijih scena. Ali smo se bogami i načekali da se pojave na snimanju. Planirani termin snimanja u 10:30h sam propustio zbog kvalifikacija za trku Formule1 u Kini, pa sam došao tek u 11:40. Srećom, po mene naravno, to je opet bilo isuviše rano. Naime, u tom momentu bilo nas je čak šestorica od kojih je normalno za film neophodno četvoro. Statisti su ovog puta poprilično kasnili, tako da je snimanje zaista počelo ne pre 12h. Snimano sa tri kamere, od kojih sam čak jednom ja upravljao kratko vreme. Novo iskustvo. "Idemo!!!" "Ide tri!" "Ide dvojka!" "Ide jedan!" "AKCIJA!!!". Završili smo snimanje tek negde oko 16:20 i ovo je za mene bilo do sada jedno od najtežih snimanja na Bad Day-u.

Doduše, znam da nas u ovu subotu (to je 22. 'el tako?) čeka još teže snimanje, gde ćemo svi morati da pedalamo bicikle kao idioti. Ali isto tako znam da ćemo se kao i pri svakom snimanju fantastično provesti. Kada razmislim kako je PIST išao i kako smo se često nervirali što sve ide tako sporo, kako smo isuviše vremena spizdili na snimanje a mogli smo duplo kraće, kako smo gladni, umorni, imamo obaveze... tako se često setim i tog osećaja koji smo verujem svi imali na kraju, kada smo u rukama držali svoju kopiju DVD izdanja PIST-a. Tog divnog osećaja učestvovanja u nečemu, krajnjeg proizvoda u koji je svako od nas dao onoliko koliko je mogao i doprineo tome da taj film postane poznat širom Srbije.

Isto očekujem i za Bad Day, ako ne i više. Kako sam Beat kaže, može se desiti da ovaj, kraći film, zaseni popularnost PIST-a. Ali videćemo. Živim za treći projekat koji je još uvek najavi, jer znam da ću za ulogu koja se tamo meni sprema morati potpunosti da se dam. Najviše do sada! :)

Bad Day: Join back the crew

2005-10-12T23:25:00.000+02:00

Sreda - 16h 21min pa sve do jedno 18h 26min. Aktivnog snimanja, aktivnog fotografisanja i naravno nezaboravnog aktivnog grickanja semenki iz čuvenog "Zlatnog Zrcna". Volim semenke, totalno mi smire atmosferu, ne samo meni, već i drugima. Svi se osećaju lagodnije, manje kenjaju jedan drugome, manje lupetaju, uglavnom se koncentrišu na što manje priče a što više rada. I grickanja semenki, naravno.

Dakle, danas se nasnimavala jedna scena koja upada u celu priču, u glavni deo filma Bad Day. Moja uloga danas je bila isključivo pomagačka, a kako i drugačije kada u filmu nemam veliku ulogu - što mi je i kada malo bolje razmislim i pomoglo da ne razmišljam preterano o filmu i da se koncentrišem na ispite. Kumov fotoaparat, Canon EOS300d je čudo. Koliko mi je vremena trebalo da ušemim prstiće kako bih valjano mogao da: 1. nazumiram, 2. izoštrim, 3. podesim ISO, 4. podesim tačku fokusa... a svi oni trče, deru se i glume. Ja ćutke podešavam i u sebi se nerviram koliko sam spor, damn!

Fotke još nisam video, niti okačio. Biće ih sutra na sajtu 15MP, nadam se. Baš me interesuje kako su ispale. Znam da su par njih bile zaista dobre, a sada koliko dobre... to ćemo tek videti. Jedva čekam nastavak snimanja, nažalost sutra nikako neću moći da pomognem ekipi ako budu radili, zbog svojih već isplaniranih obaveza.

Veliki update sajta

2005-10-11T00:39:00.000+02:00

Evo, završio sam sa svim obavezama i bilo je krajnje vreme da se malo posvetim i 15MP-u. Iako smo juče Kum i ja trebali da sredimo sajt, ipak je ta dužnost danas odrađena. Sedeli smo od 16h pa do jedno 19:30h sam giljao i giljao dok neke stvari nisu došle na svoje mesto, dok nisam bio zadovoljan. Konačno i novi film ima svoje počasno mesto među projektima. A osim uskoro bi i sekcija profil trebala da se valjano i zasluženo proširi.

Osim toga, takođe sam malčice doprineo da se PIST proširi. Nije to nebi Bog-zna-kakav poduhvat, ali sam odštampao par DVD-eva (da, da, odštampao!) i narezao film kako bi Beat mogao to valjano da i kvalitetno da prezentuje drugima. Koliko smo pričali, verovatno će jedan primerak završiti u redakciji CKM-a, pa kud puklo da puklo. Danas preko dana ću takođe poslati i jedan primerak u Hrvatsku. Poznanica Emma sa kojom ponekada chatujem, trebala bi uskoro da dobije svoj free primerak (iako je insistirala da ga plati - ne može!). Osim toga, valjda ću se konačno malo više i zauzeti oko snimanja filmova i pomaganja ekipi...

Jer, malo sam se razočarao kada mi je Beat danas na mail poslao spisak ekipe za film Bad Day. Prokletstvo, pa našao sam se samo na dva mesta. Nisam preterano sujetan i nisam egoista da sada moram da budem na svakom mestu imenovan (pošto ovo nije moj film, to je naravno normalno), ali sam se osećao zaista poražavajuće da recimo nisam upao međ vozače. Jeb'ga... Ali, eto morao sam to da kažem. Napišem, tj.

Bad Day: Počelo snimanje

2005-09-23T10:42:00.000+02:00

Pre dva dana smo se organizovali i u 19 časova napravili hajku i nabavku stvari za scenografiju. Našlo se tu sve i svašta, počevši od Amige 500, starog Mac Laptopa, gomile Svetova Kompjutera... Prvo sam Makija pokupio zajedno sa brdom opreme i časopisa, otišli do Mise da uzmemo "starke" za glavnog glumca, pa na Kotež II kod Dareta po Amigu, da bismo na kraju kod Beat-a uzeli ostatak opreme. Gepek pun, kao i pola zadnje klupe i daska iznad gepeka. A u mojim kolima nove, ganc nove presvlake. Napolju pljušti kiša. I molim Boga i dotičnu gospodu da paze sa nogama kako ne bi ubljuzgavili tu "sitnicu" koja me je koštala samo 5500 dinara.

Mislio sam da ćemo kod Beat-a završiti posao, ali jok. Još Commodore i dva akvarijuma i to je to! Vrzmali se po okolini, odvezli na kraju sve kod Živana da bi Beat naravno overio presvlake. Dobro, osušilo se blato, to sam lepo skinuo i skoro da se ne vidi. Ako zbog nečega mrzim kišu, to je zbog blata i tmurnog neba. Samu kišu mogu da podnesem, pljusak takođe, ali blato... jok.

Juče je pala prva klapa, koliko sam informisan. Scenografija je dovršena i kako kaže režiser, biće dobro. Čak je imao i dobar razgovor sa ljudima iz Opštine. Ohrabrujuć. Šta će biti od svega toga, Bog sveti zna...

Ja znam da bih rado pomogao, ali me ispiti stiskaju i ne mogu da odvojim vremena da pomognem momcima. Ali od oktobra, posle ispitnog roka, znam da ćemo se orgnizovati bolje da snimimo i scenu sa šefom, za kojeg imam savršen outfit :) Biće super! Samo da prođu ispiti i eto i mene, raja!

Bad Day: Prva (prava) proba

2005-09-06T11:01:00.000+02:00

Napokon... Sinoć, od 20h pa sve skoro do 22h, Živan i ja smo bili do Beata i pokušali da odradimo probu za jednu od scena u filmu. Uloženo je 1.5 litara Knjazove kisele, 1 pakovanje Jaffa keksa, 50g Chipsy grčke salate i 100g rebrastog običnog Chipsy-ja. Pojelo se nešto i Beatovih napolitanki. Ali, na stranu trošadžisanje i grickanje (koje je ipak potrebno jerbo kada se radi troši se energija, pa je hrana potrebna za obnavljanje zaliha u organizmu), ovo je bila prva prava proba kojoj sam prisustvovao.

Pričali smo u početku o tome kako zamišlja glumce, gde je nađena inspiracija, pokušavali da nađemo možda slične već postojeće likove na koje nas podsećju glavni likovi, čak nam je Beat objasnio i biografije tih likova. Dva puta smo probali tekst da bismo se preselili u jednu (buđavu) prostoriju kako bismo isprobali i tekst i scenografiju zajedno. Beat je zgrabio kameru, jednu (stariju) verziju scenarija i plajvaz u ruke i počeo da nas posmatra i gleda kroz kameru. Živan i ja smo se uživeli u uloge i davali mu stalno predloge kako bi se neki detalji mogli poboljšati i da bismo napravili scenu još interesantnijom i smešnijom.

Moram priznati da sam baš uživao. Proba je bila zaista odlična, puna energije i skoro prave glume. I Živan je zaista odličan cast za ovaj film. Posle ispita, nadam se da ću naučiti valjano tekst i da bismo mogli da počnemo da snimamo ovu scenu. U međuvremenu, u iščekivanju konačnog scenarija za ovu scenu, ostaje euforija sa sinoćnje probe...

Bad Day: update

2005-09-05T09:30:00.000+02:00

Daklem, stvari stoje ovako... Razmišljajući o Bad Day-u u prethodnih nedelju-dve dana stigao sam do zaključka da se neću previše tangirati oko ovog filma. Niti oko učenja teksta, niti oko dolaženja na probe, izgaranja na snimanju... Jednostavno, nedostatak vremena je nešto što me polako stiže, jer će uskoro početi zimski semestar u kojem doduše treba samo još jedan (i poslednji) predmet da odslušam. To mi je nekako i odgovaralo, naročito zbog toga što sam opterećen sa dva posla i drugim stvarima koje me nekako stižu i zahtevaju vreme. Ramzišljao sam - ako nemam ovde neku preterano zapaženu ulogu, barem ću se dobro pripremiti i dobro uklopiti u Čudovištu. To je uloga koja me itekako raduje i za koju znam da ću morati dobro da se potrudim da ispadne kako treba.

Ali sutra malo... Kraj prethodne nedelje mi je obežela Beat-ova poseta sa highlight-om sa prve probe, koja po njegovim komentarima nije prošla dobro. Dobro, ruku na srce - prva je. Ali posle par dana, koliko sam saznao nije ni druga dobro prošla. Nema tu krivaca, nema nekoga koga treba kriviti, ali situacija je sledeća - moj Kum i ja menjamo uloge. Da li zbog prevelike treme, možda nemogućnosti da se upusti u ulogu, on je po meni zaista savršen za ulogu šefa. Ali, ako Beat kaže da mu teško ide i da ne može da se opusti, ok - izvršićemo rokadu. Biti ću ja šef, jeb'ga. Pomalo mi je žao, jer znam da moj Kum može to valjano da odradi samo kada se opusti. Ali, izgleda da je to jedini problem koji ga hvata kada je u pitanju gluma. Znam da vizuelno nisam upečatljivija uloga za šefa (Kum je mnogo bolji), ali takođe znam da mogu da istamburam tu ulogu za jedan dan snimanja - samo ako hoću i ako Beat objasni šta, kada, kako i na koji način.

Damn... A manjak vremena? Pa, snaći ću se nekako. Uostalom, uvek smo se koliko-toliko dobro snalazili i kada se PIST radio. Opet, nije ovo glavna uloga gde ću morati stalno da budem prisutan, već je druga glavna uloga - koju ćemo snimiti za dan-dva ukupno. Opet, znam da zbog posla i fakulteta neću moći uvek da budem uz tim i da im se nađem pri ruci, ali isto tako znam da možemo da izguramo Bad Day u nekom roku koji ze traži od nas.

Glavu gore i... idemo!

Omiljeni film

2005-08-24T12:31:00.000+02:00

Nisam želeo da pišem o omiljenim filmovima, baš zato što je Beat svojevremeno pisao o filmovima koji su mu ostali u pamćenju a koje je gledao kao dete. Ali, avaj tema na 15MP forumu me je nagnala na ovo.

Moj omiljeni film je Back to the Future. I to sva tri. Pomislićete kako mi je prvi možda najomiljeniji od ta tri, jerbo je opšte poznata činjenica da su moderni filmovi i njihovi nastavci jednostavno - dupe i oko. Nastavci nisu vredni ni jednog jedinog uloženog dolara. Ali pogrešićete. Skoro 100%. Bolje reći 99%, jer mi je BTTF 1 zaista najdraži, ali ništa, ni za trunku manje draži mi nisu BTTF 2 i 3. Sva tri se nastavljaju jedan na drugog i definitivno se ni ne mogu gledati kao pojedinačne celine. Nego da objasnim zašto baš BTTF. Zašto je ovaj film ostavio toliki utisak na mene, verovatno za ceo život.

Prvo - doba u koje sam gledao film. Ili bolje kako sam došao do njega. Video klubovi su u to vreme kuburili sa kasetama i presnimavali kasete, tako da se uvek posle jednog filma mogao naći neki drugi ili pak dva filma. Posle gledanja nekog filma kod druga, premotasmo kasetu i naišli na kraj trećeg dela BTTF. Moram li napomenuti da me je uzlet lokomotive na kraju scene, pre odjavne špice raspametio i da sam prosto morao da nađem o kom se filmu radi. Jedva sam ih našao. I odgledao. Bez prekida, bez daha. A onda se pojavila i trilogija na 1 kanalu u novogodišnjoj noći posle godinu dana, kada sam snimio sva tri dela. Mislim da sam imao oko 13 godina. Možda i koju godinu manje.

Drugo - priča. Klasika. Dobri i loši momci. "Ludi" naučnik. Edipov kompleks (kako je Beat to dobro objasnio), smotani momak na kraju postaje heroj čitavog kraja. Fantastično odrađena klasična priča. Naravno da ne pričamo da se naučna fantastika tako predivno provlači kroz sva tri dela. Iako nije SF u klasičnom smislu, nisam mogao da odolim tome i da ponekada shvatim BTTF kao SF film. Da ne pričamo da se ljubav svuda provlači, da sve zavisi od glavnog glumca koji je 100% smotan i taman kada mislite da ne može da uspe u nečemu, iznenadi vas.

Treće - uloge. Michael J. Fox, Christopher Lloyd, Lea Thompson (za mene totalno nepoznata, a i dan - danas)... Fox-a sam poznavao iz komedije Teen Wolf koji je snimljen iste godine, ali sam ga igrom slučaja ranije gledao. Odlično je odglumio, zbunjeni tinejdžer, koji svira gitaru. Ma, fantastično. Možda i prosečni amerikanac. Ne zna šta je gigavat, plaši se nuklearnih stvari... A Lloyd... je tek priča za sebe. Po meni, jedan od retkih glumaca koji svojom pojavom začini film do takve mere da je to nadprosečno.

Četvrto - muzika. Muzika iz špice oduševljava. Kao i muzika od Huey Lewis & the News - The Power of Love, glavna tema koja se stalno provlači kroz ceo film. Zvuci koji čine neku situaciju napetom, drže te na vrhovima prstiju dok se situacija ne reši. A čim se ona reši, pojavljuje se novi problem!!! I tako stalno! Poslušajte Overturu, mislim da će vam se itekako dopasti. Nažalost, fajlovi nisu nekog velikog kvaliteta...

Peto - automobil. Kao klinac, videvši DeLorean, tako nabudženog... mogao sam samo da ga zamišljam kao perfekciju u automobilskoj industriji. Ostavio je neverovatan utisak na mene. Znate kako čitajući knjige zamišljate neke stvari mnogo bolje nego kada vidite na filmu? Recimo samo da je film meni 100% verno predstavio mašinu za putovanje kroz vreme. Sam DeLorean inače i nije nešto pouzdan automobil, dosta je solidne konstrukcije... ali u filmu...? Kako kaže moj prijatelj Ćilim... vrh.

Film i posle 20 godina izgleda kao da je sasvim nov, sa mnogo bogatih vizuelnih efekata. Jednostavno je fantastičan. Video sam celu trilogiju na DVD-u na aerodromu na Heathrow-u, ali nisam imao 25 funti da ga kupim. Žarko sam želeo i pored toga što imam sva tri dela na DivX-u. Savetujem svakog ljubitelja da pogleda ovaj video vajl od 70MB - BTTF fan video.

Ko čini 15MP?

2005-08-21T20:50:00.000+02:00

I naravno, kakvi su to ljudi? Pokušaću da predočim moje mišljenje i stavove o ovim ljudima koje zaista cenim i poštujem, koliko god oni imali mana ili pak vrlina. A ako se uvrede...? pa neka se uvrede, mislim da je bolje reći istinu koliko god ona možda bolela nego ćutiti ili lagati ih direktno u lice. Svakako, ne mislim bilo koga stalno da pljujem ili da kudim ako za to uopšte nema razloge, to su možda male zvrčke i žuti minuti koje svi mi imamo u svojim glavama i životima, tako da... Ako se desi nekoga iskritikujem... možda mu pomogne da postane bolji čovek. Daklem, da počnemo.

Nebojša Nenadić, aka. Beat. Dečko kojeg sam imao tu čast da upoznam i pre nego što sam ga video uživo. Moj brat se dopisivao još u vreme BBS-ova sa njim (ako se dobro sećam), pa kada se Gowi Group polako širio a nama bio potreban radnik... nekako je on došao u tu kombinaciju. Tako da, realno - znam ga oko 5 godina. Ne baš intenzivnog druženja :) Ali, moram reći da je to čovek koji stalno uspe da promeni moje mišljenje o njemu. Taman kada se razočaram u njega, kada pomislim da je isuviše krut u svojim stavovima (koje ponekad smatram pogrešnim), potpuno me prijatno iznenadi i učini da pomislim da je zaista jedan od retkih ljudi koji umeju da cene izvorne vrednosti čoveka. Dobroćudnost, želju da pomogne, iskrenost... A ponekada se desi i obrnuto, naravno :)
Suma sumarum: nemojte ga napijati, izuzetno je lood u tim trenucima...

Marjan Vrhovac, aka. Maki. Igrom slučaja, upoznao sam ga pre jedno godinu i po dana u marketingu firme u kojoj je radio. Delovao je nekako... pa bojažljivo što se nalazi tu gde se nalazi. Prvi utisak. Uh, kako je prevario... A u suštini ludak, da ne može biti luđi. Izuzetno neorganizovan (čak neorganizovaniji od Beat-a, da ne poveruje čovek), agilan, u mogućnosti da izvede geg kada ga ne očekuješ, da se baci ili prospe po betonu, travi, zemlji, šljaci kada to ne očekujete, da propeva falšom neki narodnjak... i tome slično. Generalno, jako veseo dečko. I to mi se najviše dopada kod njega. Nekih velikih mana (osim navedene) nisam uspeo da nađem. Ah da... koristi glupavu Nokiu...
Suma sumarum: čovek guma, preživljava sve vrste lomova i padova.

Goran Ilić, aka. Kum. Moj najbolji prijatelj, igrom slučaja znam ga "samo" oko dvadesetak godina. Možda za koju godinu više ili manje, Bog će ga znati. Duša od čoveka, spreman da pomogne i da učini sve što treba, samo ako oseti da ste zaista ozbiljni u tome što tražite od njega. Spreman da žrtvuje svoje slobodno vreme, svoje živce, svoje novce, aman sve - samo da uradi to što ste ga zamolili. A to je, priznaćete i vrlina i mana. Zaista, čovek je toliko višestran, ume da se zainteresuje za nešto za šta nikada ne biste pomislili da bi bilo koga koga poznajete zainteresovalo, uporan je, pun dobrih saveta (hvala "Tetka Saveta")...
Suma sumarum: moj najbolji drug, zahvaljujem mu što postoji.

Predrag Niškanović, aka. Peđa. Ah, stigli smo i do tebe, 'tico... :) Peđu sam upoznao lančano, kako se PIST klupko polako odmotavalo i kako je napredovao, tako sam nevoljno i njega upoznavao. Nevoljno? Pa, ne znam. Neki put čovek u startu stekne mišljenje ili ima osećaj u vezi nekih osoba koji nije nikako pozitivan. A taj osećaj se ili pokaže tačnim ili ne. U slučaju Peđe, to se tako vrtoglavo menja da to nije normalno. Ume da bude dosadan kao stenica, pa da popizdiš. A što ume da vrti mjuzu na žurci, joooj... super, da skačeš celo veče i da uživaš.
Suma sumarum: no comment yet :)

Živan Vitomirović, aka. Žiki. Pa nije na sajtu niti među osnivačima, niti među smetačima, ali je svakako vredan pomena. Čovek sa toliko duha i sa toliko želje za zajebancijom i životom, da ponekada pomislim da u sebi ima više osoba koje se samo smenjuju. A sve te osobe su maksimalno dobre i voljne za komunikaciju. Pa sada vi zamislite. Skupite jedno pet ortaka ili ortakinja koji obožavaju da se cimaju na svoj i na tuđ račun i zamislite ih u jednoj osobi... Pa, to je Živan, the one and only. Ali, kada je u žutoj minuti, kada mu se nešto loše desi... pa i on je čovek, naravno, i on može da poklekne pod nevoljama koje ga snalaze. Tada je njemu, naravno, potreban prijatelj.
Suma sumarum: multiple personality specijalizovan za zajbanciju.

Pa to je to. Ako se neko od vas našao uvređen, pa 'ebem li ga. Valjda nisam toliko pljunuo nekoga. A ako jesam, pa otvori i ti blog i uzvrati paljbu! :D

Odmor završen, a snimanje...?

2005-08-15T10:20:00.000+02:00

...nikako da počne. Iskreno, nisam se ni potrudio da nazovem Beat-a ili Makija i raspitam se o tome šta se dešava. Tu poslasticu sam ostavio za danas. A da stvar bude još gora, imam sve manje i manje slobodnog vremena. Što zbog posla, što zbog drugih poslova, učenja (joj, kuku mene majko, prokleti fakultet), što zbog još ko zna kakvih zavrzlama ili stvari koje će me sigurno snaći u narednih mesec i po dana a ja ih nisam ni svestan... Jednostavno, osećam da za Bad Day neću imati nešto previše vremena za glumu ("sreća" pa mi je uloga mediocre - totalno nezapažena) ali neću imati nešto vremena ni da pomognem ekipi kako bi film bio izguran kako valja, na vreme, biti logistička podrška, fotografisati, dokumentovati... A takav čovek je sigurno potreban u ovom trenutku 15MP-u. Ali, videćemo.

Sve su svemu, odmor je prošao ok. Koliko mi je bilo mrsko da se vratim nazad u industrytown, toliko sam se bio uželeo svega. Društva, lica poznatih mi ljudi, smraduha, svega. Odmor kao da nije bio dovoljan, kao da baterije nisu u potpunosti pune. Možda i nisu, možda mi i treba jedan veliki odmor, punih mesec dana, zezanja, druženja, sporta, vožnje, posvećivanju sebi i svojim stvarima... Ovako, odmor je poslužio "sunčanju", brčkanju i praćakanju nogu po led-ledenom potočiću i druženju sa vilin konjicima, raznim insektima koje možete videti samo u retkim primercima insektarijuma ako je nečiji tata bio dovoljno agilan i dugačak (ne, nije visok) da skoči i mrežom uhvati sasvim čudnu i govnom-mutiranu muvu ili tome slično, i teškom navikavanju udisanja svežeg i reskog planinskog vazduha. Jedva sam se odvikao pančevakog smrada. A nedostajao mi je. Razboleo sam se pretposlednjeg dana. Grlobolja, kašalj, šmrkavica. 'Beš Zlatibor, ako treba da odeš tamo i da se razboliš.

Ali, opet - sve u svemu, baterije su koliko-toliko napunjene. Sledi veliko krajnje-letnje-pred-jesenje učenje, posao i snimanje. Valjda ću naći dovoljno vremena da pomognem ekipi da se Bad Day izgura do kraja - efikasno, brzo i kvalitetno.

Smrtnici

2005-08-05T08:48:00.000+02:00

U četvrtak, tačnije juče, imao sam priliku da prisustvujem primopredaji materijala koji će običnim ljudima koji su se odlučili na takav korak da čekaju sponzorisanje DVD-a, njegovo rezanje, nabavku kutija i tome slično; omogućiti da jednog dana zaista dobiju jedan primerak PIST-a. Zaustavljam kola oko 18 i frtalj časova ispred Jugodate (koji izgleda ima neki "dil" sa Domom Omladine oko rezanja DVD-ova u korist sponzorstva filma 15MP), moj Kum ulazi unutra i za sekund-dva izlazi sa kesom punom DVD-ova u kutijama (wow - ali kratko wow, pošto su obične CD kutije a ne DVD).

Svih 50 (slovima: pedeset) primeraka odneti su Makiju koji će dalje to rasprostraniti po vrloj državi Srbiji. Napokon. Koliko god da ih je, makar ih imamo. Hvala Bogu. I obični smtrnici će dobiti svoj primerak.

Kurcšlus

2005-08-03T08:13:00.000+02:00

"Sam svoj majstor", "Ne čačkaj mečku", pa čak i stara ruska poslovica "Ono što radi ne treba menjati", jednostavno su mi se juče obrušile na glavu. Ovo sve sa razlogom pričam jerbo sam se juče odlučio na (riskantan) potez da pored pranja automobila, koji se ugovnao od prašine zbog nedeljne vožnje kroz deliblatsku peščaru u kojoj je dušu ispustio i vodu prokuvao, operem i njojzin motor. Avaj, rizika, gluposti ljudske i baksuzluka. Još me i dečko u perionici upozori, ja ga izignorišem... "Ma to je rus. Neće njemu ništa da fali".

I umalo da ostanemo ne samo bez rezevnog automobila za Bad Day (da, da, to je backup), umalo da tabanam po ceo dan i da razmišljam stalno da li će krš izdržati do Zlatibora i nazad. Dođem posle posla po kola i ima šta da vidim... Neće da radi. Neće da zavergla. Niš. A ja zakazao već menjanje termostata kod majstora. Produva mi kompresorom dečko iz perionice svećice, kablove, po koji elektronski hepek i... upali čudo! (?!?!?) Odvezem se kući, presvučem, odem (kolima) do majstora, malo mu pomognem da pozavršava jedan KRŠ od Yuga i dođe red na moj zlatni auto. A on se pravi lud. Opet ništa, ni da zavergla. "Pa zašto si prao motor?! Pa to se nikad ne radi!" Nađem se u čudu... Naravno, cena delova odjednom je magično skočila sa 0.5 kila dinara za termostat (koji sam ionako morao da menjam) na 1.5 kila, pošto sam morao da kupim i automat alansera. Posledica pranja motora. Kurcšlus. Počeli smo da radimo na njemu oko 18:30h, a osposobili smo čudo tek u 21:40.

Kada se ja pravim pametan i odlučim da perem motor. A stalno kao zaboravim da se motor ne pere, jer to uradi čuda elektronoci u istome. Jedva čekam da prodam ovaj auto i kupim novi. Naravno, opet Ladu.

Ako je išta dobro u svemu ovome, to je da je majstor zaradio nešto crkavice (stvarno, cena je toliko niska da me je sramota da spomenem), a svakako i to da sam uspeo da popričam sa njim na temu da nam pozajmi njegov besni auto za Bad Day. Nećete verovati, pristao je, ali da on bude blizu njega (što se i očekivalo). Čak mu je bilo i žao što se auto ne pojavljuje više u filmu, što nema jurnjave recimo... A da bismo ga privolili da nam da auto za snimanje, moraćemo koji omanji ručak da mu platimo dok čeka da se snimanje završi. Ili makar da mu stvarno operemo kola...

Postajemo li popularni?

2005-08-02T13:52:00.000+02:00

Dakle, može da se desi greška, pa da je odgovor na ovo pitanje zaista potvrdno. Neverovatno! Krećem danas oko 12 časova sa kolegom na pauzu ne bismo li zasitili naše stomake koji su počeli da vrište kako bi ih napunili ugljenim hidratima. I pređem ulicu, videvši drugaricu iz srednje škole, Tijanu Ivković, sa još nekom devojkom, njenom drugaricom... pošto slabo pamtim imena, skoro kao pile, naravno - ne sećam se imena dotične. Kolega je malo odmakao, čačkavši mobilni telefon, preokupiran svojim lepim problemima. I Tijana uzme da me upoznaje sa drugaricom...

"E, ovo ti je buduća filmska zvezda, samo da znaš!". Ja se nađem u čudu, ma kakvi bre - zabezeknem se! Prvo: ovo je prvi put nakon dve projekcije da me je neko zaustavio na ulici i pohvalio mene lično kao glumca (haha). Drugo: još i da me je predstavio drugoj osobi kao "buduću filmsku zvezdu". Ja se osećam totalno obično, kao sasvim običan momak, gluma mi nije prva stvar u životu niti će ikada biti. Možda imam neku sitnicu koja čini da mogu lako da se unesem u neku ulogu i uradim što Beat od mene traži, ali glumac - sigurno nisam. A popularan? Još manje!

Ali začudilo me je da me neko tako predstavlja. Jes, jes, svi su imali dobre kritike na film, pa i meni se dopao (iako sam samom sebi najveći kritičar), ali da sam neka zvezda... pff..

Pre bih rekao rekao da sam neki puvanjak glaksijske prašine kroz koji niko neće proći. Zvezda? Jok.

Umalo da ostanete bez glumca...

2005-08-02T09:41:00.000+02:00

...ili makar bez rezervnog vozila za film Bad Day. Jutros se lagano krećem na posao vozilom u sopstvenom vlasništvu, ruske (ili bolje reći sovjetske) proizvodnje, ulicom Paja Marganovića. Za one koji ne znaju Pančevo, to je jedna lepa dugačka ulica, dvotračna, širine kolovoza 6m, za svaku traku po 3m, moderne kolovozne konstrukcije, sa vrlo kvalitetnim kolovoznim zastorom. I krećem se ja tako brzinom primerenom za naseljeno mesto, 45 kilometara na čas, dva... Dolazim do T raskrsnice ove ulice, sa ulicom Miloša Trebinjca. Za one koji su iz Pančeva - kod starog SUP-a. Za one koji nisu iz Pančeva, to je obična T raskrsnica, sa skretanjima levo i desno. Za one koji ne znaju šta je T raskrsnica... Pa, nemoj čitati ovo, vidiš da si glup/a.

Na ovoj raskrsnici prednost imaju vozila koja iz Paja Marganovića skreću DESNO u Miloša Trebinjca, odnosno od centra grada iz Miloša Trebinjca, LEVO u Paja Marganovića. Ovaj treći krak, prema Bolnici... Oni izvise i uglavnom čekaju. I sva tri kraka imaju jasno označene prilaze znakovima. Što je interesantno - taj "izviseli" krak ima obrnut trougao koji označava da taj prilaz nema (N-E-M-A) pravo prvenstva u odnosu na druga dva kraka. Kada sam vam pojasnio saobraćajnu situaciju i vertikalnu signalizaciju, da pređem na događaj koji mi se desio jutros.

Prilazim iz Paje Marganovića i hoću da skrenem levo prema bolnici (sreća pa je ona odmah tu, ako se ne daj Bože, desi najgore). I treba da propustim ove koji skreću levo iz centra u Paje Marganovića, kao i ove koji idu iz centra pravo prema Bolnici. Na to svako jutro obraćam pažnju poprilično, jer ima idiota koji to ne rade, pa kada se ja vraćam iz centra, obavezno legnem na sirenu kao miš na sir. Pa ko te jebe. Ako te žvajznem, imaću to zadovoljstvo da ti odvalim krilo, osovinu, a možda i nogu, sam si kriv. I gledam - nema nikoga, levi migavac uključen, skrećem polako, kada čujem urnebesnu škripu guma (što me pomalo i pali ali u ovom slučaju - nikako!), da bi se crni Alfa Romeo 156 (jedno par godina star) zaustavio na par desetina centimetara od drage mi Lade. Lik je iskulirao obrnuti trougao i mislio da, Bože moj, on ima pravo prvestva. I još počne da psuje.

Ja se nađem u čudu, gledam, ne mogu da verujem! "Idiote jedan!!! Pa jel' vidiš obrnuti trougao", gestikuliram rukama, očima, svim mogućim ekstremitetima da bih beogradskom pomodarskom učesniku u saobraćaju (da li ste ovo očekivali, ha?) objasnio da nije u pravu. On, kretenski, odmahuje glavom. Hoću da izađem iz kola i da mu objasnim par stvarčica, jerbo ne shvata osnovna pravila u saobraćaju. Nažalost, zablokirao mi je vrata, zaustavivši svoju Alfu, kao što rekoh - na par desetina centimetara od Lade. "Haloooo!!!", derem se ja i dalje. "Pogledaj znak, kretenu jedan!!!", načinivši obrnuti trougao od prstiju obe ruke. On me iskulira, ubaci u rikverc, obiđe me i nastavi svojim putem (nadam se u prvu banderu, negde na putu).

Ja možda nisam totalno prefinjen i kultivisan da beograđanina tišim glasom i mirnom gestikulacijom upozorim na grešku koju je učinio, ali makar znam dosta toga o saobraćaju. I pored toga što umem pristojno da se ponašam, ovakve stvari me izbace iz takta da jednostavno reagujem prirodno i iskreno - balkansko/srpski.

Idiotizam vlada ovom zemljom, to je činjenica.

PIST DVD konačno...

2005-08-01T16:04:00.000+02:00

Pre neki dan, napokon sam sklopio sve neophodne kockice i sastavio 2 (slovima: dva) primerka PIST DVD-a. Da li je to moguće? Da sam uspeo čak dva komada da ugrabim i to u full izdanju? I to čak pre ljudi koji ga očajnički traže, a mi se pravimo ludi jer se sponzori prave ludi pa od DVD-ova za sada koliko vidim - ni traga ni glasa... Naravno da jeste, ponajviše zahvaljujući mom Kumu, koji je uspeo da mi učini uslugu i odštampa dva covera i dva labela za DVD u poprilično pristojnom formatu. Sve je lepo ispalo, moram priznati.

Naravno, za same prazne DVD-ove sam morao sam da se snađem, da uzmem master verziju (koja je još uvek kod mene), kao i za kutije, ali dobro - can't have it all. Prezadovoljan sam kompletnim rezultatom. Izgleda poprilično profi za jedan amaterski film. Da smo samo imali više novaca i mogućnosti da osim rezanja DVD-a i samih medija uspemo da nategnemo nekog sponzora da nam da lovu za kutije i za štampu covera... bilo bi totalno, 100% profesionalno.

Ovako... ko se snađe i ko je pravi kolekcionar, siguran sam da će se potruditi da učini sve što je u njegovoj moći kako bi svoj lični primerak DVD-a posedovao i to u najboljem mogućem izdanju.

Bad Day begins...

2005-07-24T10:40:00.000+02:00

Evo, privedosmo kraju PIST, kada nas je Beat pozvao da se okupimo u njegovom ćumezu i popričamo o ovom kratkometražnom filmu. Sve bi to bilo u redu da nismo došli i spizdili vreme na:

grickanje čipsa
preživanje smokija
grickanje semenki (moja krivica, vala)
otpijanje manjih količina koka-kole, fante i raznoraznih ugljeno-dioksidnih napitaka

...ne dogovorivši se skoro ništa. Mislio sam, super - taman ćemo razmotriti kako i sajt da organizujemo da stavimo projekte u pojedinačna mesta, kada... eto... odoše par sati trabunjanja. Ali, posle izgrickanih par sati, hrane i nekoliko noktiju sedosmo u baštu gde smo pričali o opremi i videli šta će nam sve trebati. Napokon nekako kvalitetno iskorišćeno vreme.

Biće valjda nešto i od toga. Ali sa malo boljom organizacijom oko sponzora i para, iako vrlo dobro znam da je Beat mrmot i da ga mrzi da se bakće sa takvim stvarima i takvim ljudima. Kome će ta nesreća zapasti, baš me interesuje...